Vozio sam tada, beli yugo sređen, ofarban, motor odličan i ona pored mene. Mislim da je tada stalno bila pored mene, sedne izuje se i prekrsti noge u turski sed. Obožavao sam vožnje tim belim yugom i obožavao sam društvo koje mi je pravila u toku tih vožnji.
U jednoj od tih naših vožnji prolazili smo ulicom Beogradskog keja koja gleda na Dunav i Petrovaradinsku tvrđavu. Naravno ona tada nije znala puno stvari o meni, nismo toliko dugo zajedno da bi tako nešto i znala. Obožavao sam bicikl, obožavao sam vožnje biciklom ali ga tada nisam imao. Nije znala da sam nekada imao bicikl, može se reći u to vreme malko kvalitetniji. Nije znala a zašto i da zna kada sam sada vozio yuga.
Prelep dan za vožnju bilo kog prevoznog sredstva i za tako lepo društvo. I onda sam ga video, Išli smo kejom prema Limanima, bacio sam pogled levo kroz okno spuštenog prozora belog yuga. Nikada neću zaboraviti tu sliku zbog koje sam odlučio da se bavim izradom single speed bajseva. Crveni single speed momak i devojka ne sećam se ali možda i neko dete sa njima. Prelep bicikl vrlo jednostavan i toliko lep. Tada rekao sam sebi napraviću i sebi jedan i to želim da radim. Ne mogu tačno da se setim ali mislim da je na biciklu sa crvenom bilo i nekih braon i belih detalja. Prošli smo i otišli, ta slika tog predivnog crvenog bicikla ostala je u mom sećanju zauvek! Godinu dana od tog dana počeo sam da pravim svoje bajseve. Srećan sam kada ih sklapam kada ih popravljam, srećan sam kada mogu i da ih provozam da uživam u najboljoj izmišljotini koju je čovek ikada izmislio.
U jednoj od tih naših vožnji prolazili smo ulicom Beogradskog keja koja gleda na Dunav i Petrovaradinsku tvrđavu. Naravno ona tada nije znala puno stvari o meni, nismo toliko dugo zajedno da bi tako nešto i znala. Obožavao sam bicikl, obožavao sam vožnje biciklom ali ga tada nisam imao. Nije znala da sam nekada imao bicikl, može se reći u to vreme malko kvalitetniji. Nije znala a zašto i da zna kada sam sada vozio yuga.
Prelep dan za vožnju bilo kog prevoznog sredstva i za tako lepo društvo. I onda sam ga video, Išli smo kejom prema Limanima, bacio sam pogled levo kroz okno spuštenog prozora belog yuga. Nikada neću zaboraviti tu sliku zbog koje sam odlučio da se bavim izradom single speed bajseva. Crveni single speed momak i devojka ne sećam se ali možda i neko dete sa njima. Prelep bicikl vrlo jednostavan i toliko lep. Tada rekao sam sebi napraviću i sebi jedan i to želim da radim. Ne mogu tačno da se setim ali mislim da je na biciklu sa crvenom bilo i nekih braon i belih detalja. Prošli smo i otišli, ta slika tog predivnog crvenog bicikla ostala je u mom sećanju zauvek! Godinu dana od tog dana počeo sam da pravim svoje bajseve. Srećan sam kada ih sklapam kada ih popravljam, srećan sam kada mogu i da ih provozam da uživam u najboljoj izmišljotini koju je čovek ikada izmislio.
Tek kasnije mnogo kasnije nakon par godina saznao sam ko je taj momak sa tim prelepim crvenim single speed biciklom. Saznao sam i ko je devojka koja je bila sa njim tog divnog dana. Njegovo ime je Simon Wilson čovek koji je u Novi Sad došao pre otp. 3 godine i osnovao biciklističku kuhinju odnosno culture exchange. Devojka koja je tada bila sa njim predpostavljam da je njegova supruga Evdoxia Seitanidou i dete jedno od troje koliko ih imaju. U Novom Sadu se dešavaju strašne stvari a jedna od tih strašnijih jeste da će Simona i njegovu porodicu proterati iz Srbije zbog toga što Srbija to i jeste. država u kojoj samo nepoštenje i lopovluk može da uspe ali ne i poštena porodica koja je uradila ogromnu stvar za Novi Sad!
Iako se ne poznajemo lično ovaj post posvetio bih Simon Wilsonu i njegovoj porodici jer na neki način oni su pola razloga za moju odluku da se bavim biciklima, jer da nisu odlučili da se provozaju taj dan ko zna kada bih ja odlučio to što jesam!
Thank you Simon!
